KEDROV ORAH - KEDROVO SEME

Kedrovi orasi (semena kedrovih šišarki) postaju zreli posle dve godine, a za to vreme drvo akumulira ogromnu količinu pozitivne kosmičke energije. Plodove oraha sakupljaju ručno ljudi koji sa ljubavlju rade i odani su ovom poslu, radeći u prijatnom okruženju bez preterane žurbe kako bi kreirali jedinstvene proizvode pune pozitivne energije koja reflektuje beskrajnu snagu Prirode.

Ulje kedrovog oraha sadrži veliku količinu polinezasićenih masnih kiselina. Kedrov orah je vredan nosilac vitamina A, E, i R koji razlaže masti. Belančevine u kedrovovom orahu po mnogim pokazateljima su jače od idealnih belančevina i znatno se lakše vare. U orahovom plodu je pronađeno mnogo mikroelemenata, i to onih koji su izuzetno važni za ljudski organizam, poput magnezijuma, gvožđa, mangana i bakra. Kedrov orah je bogat izvor joda.

U današnje vreme, naučnici su ustanovili da kedrov orah omogućuje jačanje organizma, poboljšanje sastava krvi, sprečavanje tuberkuloze i malokrvnosti.

Orah sibirskog kedra ima veliku hranljivu vrednost. Belančevine koje sadrži sastoje se od albumina i globulina koji su znatno lakši za varenje nego kod oraha, grčkog oraha, kikirikija i badema.
Kedrov orah sadrži 14 aminokiselina. Od njih se 70% smatra nezamenljivim, što svedoči o visokoj fiziološkoj vrednosti belančevina. Pritom se u kedrovom orahu nalazi veća količina najvažnijih aminokiselina za ljudski organizam. Po kolicini triptofazana, lizina, metionina, gistidina, cistina, i arginina - belančevine iz kedrovog oraha previšuju količinu belancevina u mleku i telečem mesu. Veći procenat arginina određuje visoku vrednost u ishrani brzorastućeg dečjeg organizma.

Osnovne komponente kedrovog oraha.

Vitamin B1 (Tiamin 0.39-0.66 ‰).
Reguliše oksidaciju namirnica i razmenu ugljenih hidrata, učestvuje u razmeni aminokiselina, u stvaranju masnih kiselina, utiče na funkcije kardio - vaskularnog sistema, sistema za varenje, endokrinog, kao i centralnog i perifernog nervnog sistema.

Vitamin B2 (Riboflavin 0.14-0.17 ‰).
Pomaže organizmu prilikom transformacije belančevina, masti i ugljenih hidrata u energiju. Neophodan je za formiranje i održavanje tkiva u organizmu. Poboljšava oštrinu vida u odnosu na svetlost i boje, pozitivno deluje na nervni sistem, kožu i sluzokožu, na funkcije jetre i na krvotok.

Vitamin B3 (PP) (Niacin 1.05-1.40 ‰).
Važan je za sintezu masti, razmenu belačevina i prelaženja hrane u energiju. Reguliše nervni sistem, kardio - vaskularni sistem, funkciju organa za varenje, i učestvuje u razmeni holesterola u krvotoku.

Vitamin E (Tokoferol 9-10.12 ‰).
Utiče na funkciju polnih i drugih endokrinih žlezda, stimuliše rad mišića, učestvuje u razmeni belančevina i ugljenih hidrata, omogućava varenje masti, vitamina A i D. Čuva ćelijske membrane od povreda.

Bakar (do 4 ‰).
Učestvuje u radu mozga. Neophodan za razvoj crvenih krvnih zrnaca.

Magnezijum (do 551.6 ‰).
Potreban za pravilnu strukturu kostiju. Važna komponenta mekih tkiva.

Mangan (do 16 ‰).
Neophodan za hrskavicu i hormone. Pomaže organizmu da svari glukozu i učestvuje u radu fermenata u procesu reprodukcije, rasta i razmene masti.

Silicijum (do 3.2 ‰).
Omogućava formiranje i elastičnost vezivnih tkiva u organizmu. Ucestvuje u kalcifikaciji kostiju.

Vanadijum (do 0.0037 ‰).
Sprečava obrazovanje holesterola u krvnim sudovima, učestvuje u radu fermenata, u razmeni glukoze i masti, u razvoju kostiju i zuba.

Kalijum (do 650 ‰).
Reguliše balans vode u organizmu, pomaže u normalizaciji srčanih kontrakcija i u ishrani mišićnog sistema.

Fosfor (do 840 ‰).
Učestvuje u formiranju i čuvanju zuba i kostiju. Igra važnu ulogu u radu mišića, nervnih ćelija i omogućava brzo oslobađanje energije.

Kalcijum (do 110 ‰).
Glavna komponenta kostiju i zuba. Neophodan za koagulaciju krvi, celovitost ćelija i za srčani rad. Važan za normalnu kontrakciju mišića i funkcionisanje nervnog sistema.

Molibden (do 0.2 ‰).
Pomaže u razmeni ugljenih hidrata i masti, sprečava anemiju.

Nikl (do 0.0781 ‰).
Nedostatak može da utiče na obrazovanje krvi, može izazvati usporavanje rasta, i promene u sadržaju gvožda, bakra i cinka u jetri.

Jod (do 0.5 ‰).
Nalazi se u hormonima štitne žlezde.

Olovo (do 0.0029 ‰).
Nedovoljni nivo olova u organizmu može dovesti do usporavanju rasta.

Bor (do 0.0002 ‰).
Nedostatak može da oslabi aktivnost uma, i sposobnost da se podnesu fizičke tegobe.

Cink (do 13‰).
Igra ključnu ulogu u uspostavljanju tkiva, u normalnom razvoju skeleta i u kontrakciji mišića. Pomaže prilikom zarastanja rana i omogućava normalno funkcionisanje gvožđa.

Gvožđe (do 19 ‰).
Najvažniji sastojak hemoglobina i proteina.

A takođe, i barijum, titanijum, srebro, jodidi, aluminijum, kobalt, natrijum (do 195 ‰). Ugljeni hidrati, među kojima su: glukoza, fruktoza, saharoza, skrob, dekstrini, pentozani, celuloza, pepeo.

Osim toga, u sastav ulaze belančevine kao što su: albumini, globulini, glutelini i prolamini. Plod kedrovog oraha sadrži 63.9 % ulja visokog kvaliteta, i 17.2 % belančevina koje se lako razlažu, a u čiji sastav ulazi 19 aminokiselina: triptofan, leucin, izoleucin, valin, lizin, metionin, gistidin, prolin, serin, glicin, treonin, alanin, glutaminska kiselina, asparaginska kiselina, fenilalanin, cistin i cistein, arginin, tirozin. 70% tih aminokiselina su nezamenljive (triptofan, leucin i izoleucin, valin, lizin, metionin, gistidin, prolin, serin, glicin), uslovno nezamenljive (cistin i cistein, arginin, tirozin), što ukazuje na visoku biološku vrednost belančevina.

Belančevine kedrovog oraha u odnosu na belančevine drugih proizvoda imaju veći sadržaj lizina (do 12.4 g / 100 g belančevina), metionina (do 5.6 g / 100 g belančevina) i triptofana (do 3.4 g / 100 g belančevina), aminokiselina koje su u deficitu i koje obično ograničavaju biološku vrednost aminokiselina.

Vitamini koji se nalaze u kedrovom orahu utiču na rast ljudskog organizma. Tako, kedrov orah sadrži vitamin A - vitamin koji pospešuje rast i razvoj. Osim toga, u belančevinama kedrovog oraha preovladava aminokiselina po imenu arginin (do 21 g / 100 g belančevina), koja jeste zamenljiva u ishrani odraslog čoveka, ali spada u kategoriju nezamenljivih aminokiselina u dečjoj ishrani.